Šta su artritise, a šta artroze?

Grubo uzevši, periferni zglob se sastoji od koštanih okrajaka prekrivenih hrskavicom koja ima ulogu u amortizaciji sile koja deluje na mišićno-skeletni sistem. Hrskavica nema krvne sudove i nema nerve. Zglob je obavijen fibroznom opnom koja se naziva zglobna kapsula i ona je sa unutrašnje strane obložena sinovijalnom membranom koja je dobra prokrvljena i stvara sinovijalnu tečnost koja podmazuje zglob, ishranjuje hrskavicu i omogućava lakši pokret bez trenja i bola (slika 1.).

Iako su  po staroj podeli oboljenja perifernih zglobova podeljena na zapaljenske – artritise i degenerativne – artroze, ovi nazivi ne odražavaju pravo stanje. U obe grupe oboljenja postoji veće (artritisi) i manje (artroze) zapaljenje, ali je lokalizacija početnih promena različita. Zapaljenske bolesti ili artritisi (npr. reumatoidni artritis) nastaju iz različitih razloga ali je njima zajedničko da se prve promene javljaju u sinovijalnoj membrani zgloba koja buja i stvara veće količine sinovijalne tečnosti.

Degenerativne bolest ili artroze (npr. osteoartritis) najčešće nastaju kao posledica starenja, povreda i drugih mehaničkih faktora i prve promene se javljaju na hrskavici zgloba i ligamentima. Kao završni ishod obe grupe bolesti dolazi do oštećenja svih struktura zgloba, bola i gubitka funkcije zgloba, ali je ovaj proces mnogo brži kod zapaljenskih reumatskih bolesti ukoliko se one ne leče.

Kako bismo najlakše mogli razlikovati ove dve grupe oboljenja, prikazana je tabela opštih karakteristika koje su prisutne ili odsutne: